Ангелина Добровольская - Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Птаха ў далонях трымаю.
Божа,
Памілуй нас.

1990, метро, Мінск


Божа, даруй – не хацела таго,
 не хацела.
Птаха малая Твая
 мне ў рукі зляцела.
Нібы цяпельцам астылым
 мяне закранула.
І – скаланула усю,
 схамянула.


У свеце самотным –
 і людзям і птушкам –
 гаротна і сцюжна.
Векам кароткім
 надзелены дух іх нядужны.
Нібы у смерці – застылі
 і сэрцы, і душы.
Божыя Ласка і Слова –
 адно – можа сон іх
 парушыць.


Божа, даруй –
 птушанё я ў далонях
 сагрэла.
Крыху аджыўшы,
 яно да Цябе паляцела.
Не асудзі. Блаславі –
 на жыццёвым дрэве
Парасткам узысці –
 яго хваласпеву.

14.07.2000
https://holypoem.com/12449
@holypoem

добавил: Ангелина Добровольская 564 читателя

Похожие стихи

Божай слязою кацiцца зорка...
Ангелина Добровольская
562
Белыя вершы - зiмовыя чары i мроi...
Ангелина Добровольская
574
Я теряю свои стихи...
Ангелина Добровольская
333
Каложа (Нізка вершаў)
Ангелина Добровольская
462
В каждой капле...
Ангелина Добровольская
321
0

Комментарии

Комментариев нет

Форма входа

Тематика стихотворений

Статистика пользователей

Онлайн всего: 252
Гостей: 252
Пользователей: 0