Ангелина Добровольская - Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Птаха ў далонях трымаю.
Божа,
Памілуй нас.

1990, метро, Мінск


Божа, даруй – не хацела таго,
не хацела.
Птаха малая Твая
мне ў рукі зляцела.
Нібы цяпельцам астылым
мяне закранула.
І – скаланула усю,
схамянула.


У свеце самотным –
і людзям і птушкам –
гаротна і сцюжна.
Векам кароткім
надзелены дух іх нядужны.
Нібы у смерці – застылі
і сэрцы, і душы.
Божыя Ласка і Слова –
адно – можа сон іх
парушыць.


Божа, даруй –
птушанё я ў далонях
сагрэла.
Крыху аджыўшы,
яно да Цябе паляцела.
Не асудзі. Блаславі –
на жыццёвым дрэве
Парасткам узысці –
яго хваласпеву.

14.07.2000
https://holypoem.com/12449
@holypoem

добавил: Ангелина Добровольская 554 читателя

Похожие стихи

Меж нами жизнь...
Ангелина Добровольская
405
В храме
Ангелина Добровольская
446
Дзецям Хрыстовым
Ангелина Добровольская
589
Поклонившись Дарам волхвов...
Ангелина Добровольская
285
Я дзякую Богу за сэрца разбiтае...
Ангелина Добровольская
475
0

Комментарии

Комментариев нет

Форма входа

Тематика стихотворений

Статистика пользователей

Онлайн всего: 644
Гостей: 643
Пользователей: 1

Любовь П