Ангелина Добровольская - Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Пра птаха. Божа, даруй не хацела таго, не хацела..

Птаха ў далонях трымаю.
Божа,
Памілуй нас.

1990, метро, Мінск


Божа, даруй – не хацела таго,
 не хацела.
Птаха малая Твая
 мне ў рукі зляцела.
Нібы цяпельцам астылым
 мяне закранула.
І – скаланула усю,
 схамянула.


У свеце самотным –
 і людзям і птушкам –
 гаротна і сцюжна.
Векам кароткім
 надзелены дух іх нядужны.
Нібы у смерці – застылі
 і сэрцы, і душы.
Божыя Ласка і Слова –
 адно – можа сон іх
 парушыць.


Божа, даруй –
 птушанё я ў далонях
 сагрэла.
Крыху аджыўшы,
 яно да Цябе паляцела.
Не асудзі. Блаславі –
 на жыццёвым дрэве
Парасткам узысці –
 яго хваласпеву.

14.07.2000
https://holypoem.com/12449
@holypoem

добавил: Ангелина Добровольская 564 читателя

Похожие стихи

Длинен перрон судьбы...
Ангелина Добровольская
371
Угол ветра и древ...
Ангелина Добровольская
336
Неслi келiх... Па прыступках раяля...
Ангелина Добровольская
423
В храме
Ангелина Добровольская
459
Бялюткiх дрэвау развiтальны клiн
Ангелина Добровольская
602
0

Комментарии

Комментариев нет

Форма входа

Тематика стихотворений

Статистика пользователей

Онлайн всего: 298
Гостей: 297
Пользователей: 1

Елена Андрюхина